28 феб Put u samostalno poslovanje
Autorka: Mirjana Vujadinović
Bespovratna sredstva u iznosu do 15.000 evra za realizaciju deset projekata dodelila je Uprava za rodnu ravnopravnost u saradnji sa ambasadom Švedske, a cilj je ekonomsko osnaživanje žena u lokalnim sredinama, uključivanje principa rodne ravnopravnosti u obrazovanju i medijima, kao i podizanje svesti u sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama
Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne iolitike u saradnji sa ambasadom Švedske dodelila je nedavno bespovratna sredstva za realizaciju 10 projekata čiji je cilj ekonomsko osnaživanje žena u lokalnim sredinama, uključivanje principa rodne ravnopravnosti u obrazovanju i medijima, kao i podizanje svesti u sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama. Za realizaciju ovih projekata dodeljeno je 130. 500 evra, odnosno do 15. 000 evra po projektu. Na konkurs su se prijavljivale organizacije koje se bave rodnom ravnopravnošću i osnaživanjem žena, a podržani su i projekti čiji je cilj podrška lokalnih akcionih nlanova za unapređenje ekonomskog položaja žena.
Nagrađeni projekti, koje su kandidovale brojne nevladine organizacije širom Srbije, realizuju se u saradnji sa lokalnim samoupravama, odnosno službama koje se bave rodnom ravnopravnošću. Projekti su regionalno raspoređeni, a među gradovima su Kikinda, Niš, Leskovac, Negotin, Žagubica, Trstenik, Novi Pazar, Stara Pazova i drugi. U okviru projekata žene će biti obučene da samostalno započnu poslovanje na svojim poljoprivrednim imanjima, pa će pohađati obuke za različite poslove – od pletenja do lobiranja. Njihove ideje biće sadržane u lokalnim akcionim planovima. U okviru nekih projekata biće osnovano i preduzeće za zapošljavanje žena, kao i udruženje žena koje će samostalno nastaviti da radi.
– Ekonomsko osnaživanje žena ključno je za napredak društva, a zadatak svih organizacija, medija, obrazovnih institucija i drugih aktera zajednice jeste rušenje stereotipa. Zadatak Uprave za rodnu ravnopravnost je da prepozna projekte koji se bave konkretnim problemima širom Srbije i da pomogne u njihovoj realizaciji, uzimajući u obzir najrazličitije teme, od jačanja kapaciteta lokalnih medijskih kuća do otvaranja internet učionica na selu, objašnjava Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike, u razgovoru za Ekonometar.
Finansijska podrška
Uprava za rodnu ravnopravnost, u saradnji sa donatorima, omogućava unapređivanje preduzetništva među ženama tako što finansijski podržava realizaciju njihovih ideja.
Poštovanje prava žena preduslov je za pravedno društvo. U protekle tri godine urađeno je mnogo na uspostavljanju zakonodavnih okvira u ovoj oblasti. Doneti su Zakon o ravnopravnosti polova, Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
Natalija Mićunović naglašava da veliki značaj za razvoj privrede i društva ima veći angažman žena u privredi, pogotovo na rukovodećim mestima. Ekonomsko osnaživanje žena bitno je i da bi se razbili patrijarhalni stereotipi koji se odnose na izbor obrazovanja, odnosno profesija žena. Žene manje biraju profitabilna zanimanja tehničkog usmerenja i manje koriste savremene tehnologije, kao što je IT.
– Žena ne može da bude ravnopravna dok ravnopravno ne zarađuje. Privatizacija domaćih kompanija dovela je do usmeravanja radne snage, među kojima je značajan procenat žena, na privatno tržište rada za koje su potrebna znanja za moderan način poslovanja. Zbog toga su ovakvi projekti veoma značajni, jer mogu da doprinesu jačanju svesti žena, razvoju njihovih veština, ekonomskom osamostaljivanju, ali i većem zapošljavanju žena u lokalnim sredinama, objašnjava Natalija Mićunović.
Ona je naglasila da nadležne državne institucije ne promovišu u dovoljnoj meri stručni potencijal žena. Sa druge strane, mediji imaju veoma važnu ulogu u rušenju stereotipa, u procesu razvoja rodne ravnopravnosti.
Potencijal za biznis
Natalija Mićunović kaže da u Srbiji veliki potencijal za biznis pokazuju žene na izvršnim pozicijama u velikim kompanijama, kao i one koje su se, uprkos izazovima poslednjih godina, odlučile na pokretanjs sopstvenog biznisa. Među njima ima izuzetno uspešnih vlasnica privatnih firmi. Međutim, i pored toga što čine polovinu radne snage u Srbiji i više od polovine onih koji završe studije, žene su manje prisutne u javnom i političkom životu i na mestima odlučivanja.
– To je posledica diskriminacije žena i stereotnpnog shvatanja ženske uloge, kao i nedostatka sistemskih mera za postizanje balansa privatnog i poslovnog života, što utiče na sve aspekte života žena. Ovaj problem je još naglašeniji kada su u pitanju dvostruko ili višestruko diskriminisane žene, Romkinje i žene sa invaliditetom, koje skoro da nisu prisutne u javnom i političkom životu. Ovo js globalni problem sa kojim se suočavaju i zemlje u okruženju, a Srbija se ne izdvaja u odnosu ia njih, kaže Natalija Mićuiović.
Uprava za rodnu ravnopravnost svakodnevnim aktivnostima nastoji da edukacijama, obukama, konkursima utiče na veće uključivanje žena u društvenu zajednicu. Konkurs Upravs „e klubovi za žene na selu“ jeste projekat koji će omogućiti opremanje prostorija, obuku za rad na računaru žena na selu. Cilj je edukacija razmena iskustava, unapređenje uslova žnvota i bolji standard. Značajan je i projekat za dodelu bespovratnih sredstava za pet preduzetnica koje se bave seoskim turizmom, kojim će Uprava za rodnu ravnopraviost, u saradnji sa donatorima, podržati projekte za razvoJ turizma na selu.
Udruženje poslovnih žena
I Udruženje poslovnih žena (UPŽ) sarađuje sa lokalanim uduženjima preduzetnica, pre svega u Valjevu i Čačku, sa kojima realizuje zajedničke projekte o edukaciji, ikformisanju i umrežavanju žena sa preduzetničkim potencijalom. Realizuju projekat „Smanjenje nezaposlenosti žena u ruralnim sredinama“, u koji je uključeno 20 žena, iz ovih gradova i iz prigradskih beogradskih opština, koje nameravaju da pokrenu biznis u nekoj od delatnostn koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa ruralnim turizmom. Pored edukacije i pružanja konsultantskih usluga, 20 početnica mogu da koriste iskustva mentorki, preduzetnica sa višegodišljim iskustvom, sa kojima kroz strukturisane sastanke razvijaju poslovne ideje i rade na jačanju preduzetničkih veština.
Sanja Popović Pantić kaže da je za jačanje konkurentnosti privrede u Srbiji važan udružen nastup preduzeća. UPŽ podstiče članice da zajednički nastupaju na tržištu, jer su tada njihove komparativne prednosti veće. To naročito dolazi do izražaja kad je reč o proizvodnji, zbog količine robe koju u okviru većih poslova malo preduzeće često nije u mogućnost da isporuči, ali i u uslugama. Tržištu se može ponuditi jedan nntegrisani proizvod, koji se lakše pozicionira.
Žene često šansu za samozapošljavanjem nalaze upravo u lokalnoj sredini, koristeći prirodne resurse sa svojih imanja. To iziskuje veliki rad i napor, pa se neretko uključuje cela porodica u posao. Međutim, da 6i ovs inicijative bile održive na dugi rok potrebno je i podsticajno institucionalno okruženje gde opštine mogu mnogo da doprinesu kako 6i određeno područje učinile privlačnijim za investitore i tako pokrenule razvojni lanac, u kome znaačajno mesto pripada sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća.
Racionalno iskorišćen novac
Udruženju DamadD Novi Pazar, za ekonomsko osnaživanje žena sa ruralnog područja grada Novog Pazara dodeljena su sredstva u okviru projekta do 15. 000 evra. Fikreta Omerović, koordinator projekta, kaže da će novac biti iskorišćen za kupovinu plastenika za uzgoj povrća za deset žena koje žive na selu, kako 6i mogle da započnu samostalnu delatnost zajedno sa članovima svojih porodica. Reč je uglavnom o samohranim majkama i ženama koje imaju više od troje dece. Uz pomoć ovih sredstava biće organizovane trodnevne obuke o pravilnom korišćenju plastenika, upotrebi sadnog materijala i slično.
– Projekat je veoma značajan za žene koje žele da samostalno započnu poslovanje na selu i interesovanje je veoma veliko. Najpotrebnija su im znanja o tome kako da na najracioialniji način iskoriste poljoprivredna imanja na kojima žive, ali i znanja o seoskom turizmu, izradi ručnih radova i slično. Kaže za Ekonometar Fikreta Omerović.
Radmila Nešić, iz Udruženja građana (UG) Ternipe iz Pirota, objasnila je da će sredstva koja su dobili iskoristiti za istraživanje kojim će ispitati ekonomski položaj Romkinja, poslovni status, obrazovanje, spremnost za dokvalifikacije i nova zaposlenja, na osnovu čega će sačiniti lokalni Akcioni plan o ekonomskom položaju Romkinja za naredne tri godine.
– Angažovaćemo 20 aktivistkinja koje će sprovesti istraživanje, na osnovu kojeg ćemo napraviti izveštaj i lokalni Akcioni plan koji treba da bude završen u junu. Ovaj projekat nazvale smo Prvi korak, jer će on prvi put pokazati jasnu sliku i stanje o položaju ovih žena u našoj sredini. Plan ćemo prezentovati predstavnicima lokalnih samouprava i medijima kako bismo svi zajedno u narednom periodu mogli da radimo na poboljšanju ekonomskog položaja Romkinja i pružanju institucionalne podrške za zapošljavanje. Položaj ovih žena u društvu dvostruko je teži u odnosu na druge i rad sa njima opsežniji je i zahtevniji. Mlade devojke su prilično zainteresovane za rad na javnim radovima, volontiranje, dok starije žene interesuju poslovi u domaćoj radinosti i izrada čuvenih pirotskih ćilima, kaže Radmila Nešić iz Udruženja Ternipe, što na romskom jeziku znači mladost, omladina.
Obuke za različite poslove
Forum mladih sa invaliditetom Trstenik planira da kroz projekat Ženski kreativni centar, koji će sprovesti u četiri faze, radi na osnaživanju žena iz marginalizovanih grupa, žena sa invaliditetom i onih koje imaju više od 55 godina. Plan je da u prvoj fazi žene na obukama steknu znanja o vezu, pletenju, tkanju, u drugoj fazi bićeo bučene za javno zagovaranje, lobiranje i rad sa mediijima, a u trećoj fazi će učiti kako se izrađuju odevni predmeti, pletu kape, šalovi, rukavice. U poslednjoj fazi žene će osmisliti prezentaciju izrađenih proizvoda na tržištu, prodavati ih i na taj načnn poboljšati egzistenciju svoje porodice.
– Cilj projekta je da se osnuje preduzeće za zapošljavalje u kojem će žene koje su obučene u fazama dalje obučavati i edukovati žene zainteresovane za različpte poslove. Ovo je održiv projekat, jer će novoosnovano preduzeće nastaviti samostalno da se finansira. Važno je da žene nauče da su ravnopravni učesnici u društvu sa muškarcima i da mogu da se uključe u gotovo sve poslove, kaže Dragana Vlašković, izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom i koordinator projekta.
U okviru projekta Mobilna učionica internet veština, Opšteg udruženja preduzetnika Leskovac, sredstva do 15. 000 evra iskoristiće se za sprovođenje istraživanja na koji način nezaposlene žene, one koje pripadaju ugroženim društvenim grupama, ali i potencijalne preduzetnice koriste internet i na koji način ga vide kao sredstvo za zarađivanje novca. Na osnovu ovog istraživanja biće organizovani besplatni kursevi o upotrebi interneta i korišćenju društvenih mreža, kao alata za bolje poslovanje, ali i načina pravilnog i bezbednog komuniciranja putem interneta.
– U okviru projekta formiraćemo sajtove za Udruženje žena Ruža iz Lebana, Udruženje za lečenje multipleks skleroze u Leskovcu i raditi na većoj uiotrebi društvenih mreža i interneta u razvoju ruralnog turizma. Za upotrebu društvenih mreža ne postoje formalne škole, a one su veoma dostupne, jeftine i korisne u poslovanju. Formiranjem sajtova, preduzeća izlaze iz lokalnih okvira, povezuju se sa drugim tržištima, zajednicom u dijaspori, kaže Olivera Jović, predsednica Skupštine Opšteg udruženja preduzetnika Leskovac.
Započinjanje biznisa
Na brojnim seminarima kako aktivno tražiti posao a ne čekati ga, žene u Negotinu će učiti kako napisati dobar SU, motivaciono pismo i maksimalno se angažovati u traženju zaposlenja u okviru projekta Ekonomski nezavisna – rodno ravnopravna, Asocijacije za razvoj opštine Negotin. U školi aktivnog biznisa zainteresovane žene saznaće sve o započinjanju poslova, osnivanju preduzeća, pravnmm okvirima za mali biznis, standardima i vođenju oiznisa.
– Podržavaćemo žene da otvore nove firme i započnu posao uz pomoć sredstava iz Nacponalne službe zapošljavanja i informisati ih koje usluge i pomoć pruža država preduzetnicama koje započinju poslovanje. Organizovaćemo besplatne kurseve o računarima, tkanju i šivenju kako bi žene različitih starosnih grupa mogle da steknu nova znanja, kaže Ljiljana Đaković, predsednica Asocijacije za razvoj opštine Negotin.
Ona kaže da su ovakvi projekti značajni i zbog toga što podstiču saradnju nevladinog sektora i lokalnih samouprava i umrežavanje institucija kako bi se na različite načine smanjila nezaposlenost. U Negotinu je, prema njenim rečima, na birou 1. 356 žena, od ukupno 2. 794 nezaposlena, ali se smatra da je broj ljudi bez posla u ovom gradu mnogo veći.
UG Poljoprivrednici Homolja, Žagubica, već su počeli da „markiraju” žene različitih starosnih grupa, kvalifikacija, kao i žene sa različitih teritorija koje će u okviru radionica govoriti o njihovom viđenju unapređenja ekonomskog položaja žena na selu. U tome će im pomagati stručni konsultanti, a njihove ideje biće sadržane u Akcionom planu za poboljšanje ekonomskog položaja žena.
– U okviru projekta biće formirano Udruženje žena i organizovana obuka za pisanje projekata o apliciranju poljoprivrednih gazdinstava za različita sredstva koja nude brojne organizacije, za pisanje biznis planova i drugo. Apelovaćemo na svest žena kako da se više uključe u procese odlučivanja i da se više, na svim nivoima, diskutuje o načinima poboljšanja ekonomskog položaja žena na selu. Ovakvi projekti podstiču žene da same osmisle kako da realizuju svoje ideje, plasiraju proizvode, a druženje žena u okviru projekta početak je njihovog uključivanja u društveni život, kaže Dragica Petrović, menadžer projekta Žene na selu – jednake šanse i mogućnosti, UG Poljoprivrednici Homolja, Žagubica.
Poslovna edukacija
Nakon formiranja predloga Lokalnog akcionog plana za poboljšanje ekonomskog položaja žena koji UG „Zajedno“ realizuje sa Savetom za rodnu ravnopravnost opštine Zvezdara, u drugoj fazi projekta, žene starije od 45 godina biće edukovane za poslove geronto – domaćica. One će na teritoriji opštine Zvezdara u Beogradu pružati pomoć starim osobama koje ne mogu da brinu o sebi. U okviru projekta žene će pohađati i kurs za upotrebu računara. Snežana Milčić, koordinator projekta, kaže da je sličan projekat koji je nedavno realizovan, okončan formiranjem Organizacije za poboljšanje položaja žena starijih od 45 godina, u kojoj su mnoge žene našle samozaposlenje.
I Udruženje žena Artesa iz Kikinde radiće na izradi lokalnog Akcionog plana ali i organizaciji obuka za biznis start ap, za žene početnice u biznisu, i obuka za agrobiznis. Svetlana Kozić, koordinator projekta, kaže da ima zainteresovanih za obuke za početak poslovanja i da prema dosadašnjim iskustvima oko 30 odsto žena, kada dobiju potrebna znanja, započne samostalan posao. Obuke drže konsultanti i stručnjaci iz oblasti agroekonomije, marketinga, pravnih poslova.
Dragoceni projekti
U niškoj opštini Pantelej, koja je uglavnom ruralna opština, biće urađena anketa među 300 žena, starosti od 25 do 35 godina, o poštovanju principa rodne ravnopravnosti, poslovnom statusu i problemima sa kojima se one susreću prilikom traženja posla. Dragana Vukadinović, iz UG Plant Niš, kaže da će na osnovu rezultata istraživanja uraditi Akcioni plan za opštinu Pantelej.
Sandra Dronjak kaže da će Omladinski klub Stara Pazova novac utrošiti za štampanje brošura sa ekonomskim, pravnim i drugim aspektima poslovanja u malim preduzećima i pravilima za vođenje biznisa. Iskusne preduzetnice iz Stare Pazove prenosiće svoja saznanja početnicama, a žene će organizovano posetiti i Vladu AP Vojvodine i Sremsku privrednu komoru u Sremskoj Mitrovici, sa ciljem da se upoznaju sa radom institucija i uslovima poslovanja malih preduzeća u ovoj pokrajini. Mnoge žene u lokalnim sredinama nisu u dovoljnoj meri svesne lošeg položaja u društvu, nemaju dovoljno znanja da to promene i zbog toga su ovakvi projekti dragoceni, jer im pomažu da jačanjem svesti promene mesto u porodici i zajednici. Uključivanje lokalnih samouprava, institucija i ostalih aktera društva mogu da doprinesu bržem ekonomskom osnaživanju žena, koje je ključno za napredak društva, kao i većoj konkurentnosti poslova koji se na ovaj način realizuju.
Manje zaposlenih žena
Sanja Popović Pantić kaže da se ekonomski položaj žena u lokalnim sredinama uklapa u opštu sliku razvijenosti po regionima. Kad je reč o nezaposlenosti, veoma je zabrinjavajuće da je, prema podacima Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u aprilu 2011. Godine broj zaposlenih žena za 360. 000 manji nego u 2000. Godini.
– U lokalnim sredinama se manji broj opredelio za samozapošljavanje# i to su takozvani „preduzetnici nužde“. Žene izvan Beograda u najvećoj meri pokreću biznise u oblasti trgovine na malo (radnje) , a njihova održivost je pod stalnim pritiskom konkurencije velikih trgovinskih lanaca. I pored toga, žene u preduzetništvu sve više posluju u poljoprivrednoj proizvodnji (posebno organske hrane) , prerade voća i povrća i slično, kaže Sanja Popović Pantić.
Deset projekata
Uprava za rodnu ravnopravnost i ambasada Švedske podržali su deset projekata. To su: projekat Savez za unapređenje ekonomskog položaja Kikinđanki, koji realizuje Udruženje žena Artesa, Kikinda, UG Niš realizuje projekat Izrada akcionog plana za poboljšanje žena i unapređenje rodne ravnopravnosti u opštini Pantelej, Opšte udruženje preduzetnika Leskovac realizuje projekat Mobilna učionica internet veština, a Asocijacija za razvoj opštine Negotin, projekat Ekonomski nezavisna rodnoravnopravna. Među odabranim projektima je i projekat Žene na selu – jednake šanse i mogućnosti, UG Poljoprivrednici Homolja, Žagubica, projekat Omladinskog kluba Stara Pazova, Unapređenje ekonomskog položaja žena kroz promociju i podsticanje ženskog preduzetništva, kao i Ženski kreativni centar Foruma mladih sa invaliditetom Trstenik. Sredstva za poboljšanje ekonomskog položaja žena u lokalnim sredinama dodeljena su i za projekat Prvo korak UG Ternipe, Pirot, UG Zajedno za projekat „Vreme je za žene“ i DamaD Novi Pazar, za ekonomsko osnažiovanje žena sa ruralnog područja grada Novog Pazara.
Bespovratna sredstva za razvoj seoskog turizma
U februaru će biti odlučeno kojih pet projekata će biti podržano na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za pet preduzetnica koje se bave seoskim turizmom. Na ovaj konkurs, koji je bio otvoren do 27. Januara, mogle su da se prijave preduzetnice i privredna društva koja se bave razvojem ruralnog turizma i koja su u isključivom ili većinskom vlasništvu žena ili je reč o firmama u kojima su uglavnom zaposlene žene. Finansiraće se aktivnosti čiji je cilj unapređenje sadržaja registrovanih seoskih domaćinstava i gazdinstava koja se bave turizmom, kako bi se unapredila njihova ponuda turističkih usluga i osnažio ekonomski položaj žena. Ovaj projekat treba da unapredi promociju Srbije kao turističke destinacije. Ukupna vrednost pojedinačnih projekata iznosi do 15. 000 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Konkursom će posebno biti podržane žene iz dvostruko ili višestruko diskriminisanih grupa, Romkinje i žene sa invaliditetom.