|
Poslednja promena:
September 02. 2010 20:52:09 |
|
|
|
|
|
istraživanjaISTRAŽIVANJA
Od svog osnivanja Udruženje je radilo nekoliko istraživanja o položaju žena u ekonomiji, s obzirom da je statistika u ovoj oblasti bila nedovoljna i površna. Tako smo do sada uradili istraživanja o ženama u neformalnoj ekonomiji, zatim istraživanje »Žene i privatno preduzetništvo«, i »Najevropskija ženska firma«.
Naše najnovije istraživanje »Od ranjive do održive grupe« sprovodeno je u drugoj polovini 2006. i prvoj polovini 2007. godine, a finansira ga UNDP.
Udruženje poslovnih žena je osmislilo, i u saradnji sa agencijom MASMI Beograd, sprovelo tokom decembra 2006., istraživanje pod nazivom «Od ranjive do održive grupe». Cilj ovog istraživanja je bio da se uoče osnovni problemi i mogućnosti za poboljšanje položaja žena na tržištu rada, pri čemu je posebna pažnja posvećena ženskim preduzetničkim inicijativama, odnosno samozapošljavanju kao metodu za prevazilaženje siromaštva žena.
Istraživanje je realizovano u 2 talasa: u prvom talasu prikupljeni su osnovni podaci o trenutnom radnom statusu žena koje su prošle kroz obuku Nacionalne službe zapošljavanja, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva na temu zapoočinjanja privatnog biznisa. U drugom delu istraživanja učestvovalo je 300 odabranih žena: preduzetnica (100), onih koje su trenutno zaposlene kod drugog poslodavca (100), i onih koje su trenutno nezaposlene (100). Takodje, istraživanje ima i kvalitativni deo koji se odnosi na dubinske intervjue sa ženama na pozicijama odlučivanja u institucijama koje su relevantne za politiku zapošljavanja i razvoj preduzetništva, pa su i njihovi stavovi na ovu temu veoma interesantni, posebno što sadrže i preporuke kako se, iz njihovog ugla posmatrano, može uticati na poboljšanje položaja žena na tržištu rada.
Od 656 žena koje su prošle obuku za započinjanje sopstvenog biznisa u organizaciji Nacionalne službe zapošljavanja i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, i učestvovalo u ovom istraživanju, više od 1/3 je i dalje nezaposleno, dok je ¼ započela sopstevi biznis, a ¼ sada radi kod nekog durgog poslodavca. U trenutku kada su prolazile kroz obuku, većina ovih žena bila je bez posla (oko 87%).
Među ženama koje su učestvovale u istraživanju, najviše njih navodi da su prilikom traženja posla i rada imale problema koji su vezani za neravnopravan tretman zbog njihovih godina, budući da su žene, a važan izvor problema bilo je i odsustvo podrške muža, odnsno partnera i drugih članova porodice.
Ipak, nakon gubitka posla, porodica i prijatelji najčešći su izvori podrške ženama.
Po gubitku posla žene su se najčešće obraćale za pomoć Nacionalnoj službi zapošljavanja, a najčešće im je bilo potrebno posredovanje u pronalaženju novog posla i socijalno/zdravstveno osiguranje. Čak oko 20% žena (14% sadašnjih preduzetnica, 19% onih koje su trenutno zaposlene kod drugog poslodavca i 24% trenutno nezaposlenih) nije se za pomoć obratilo niti jednoj organizaciji ili instituciji.
Većina žena, bile one preduzetnice, zaposlene ili nezaposlene, smatra da ženama u Srbiji za započinjanje privatnog biznisa prevashodno nedostaje novac, a zatim informacije i kontakti. Dok oko 1/3 preduzetnica smatra da ženama nedostaje podrška porodice, tako se izjašnjava skoro polovina žena koje su zaposlene kod drugog poslodavca ili su nezaposlene.
Žene koje su uspele da osnuju privatna preduzeća u privatnom preduzetništvu videle su najčešće jedinu šansu da dodju do posla i adekvatne zarade, a preko 38% žena vidi preduzetništvo kao ostvarenje sna da u poslu budu samostalne.
Osnivajući preduzeće, one su se suočavale sa brojnim problemima, od kojih su najčešći bili: visoki porezi i dažbine, rizičnost poslovanja u Srbiji, i problem balkanskog mentaliteta (“Teško je ženi u Srbiji da započne privatni biznis zbog balkanskog mentaliteta).
Ipak, uprkos različitim teškoćama, većina preduzetnica planira da proširi posao – to tvrdi nešto manje od 60% žena.
Sa druge strane, većina žena koje su prošle kroz trening za preduzetništvo a još uvek nisu osnovale preduzeće, najverovatnije to neće učiniti ni u narednom periodu. Ipak, oko 1/3 njih i dalje ima nameru da to učini.
Žene na pozicijama odlučivanja u institucijama se u većini slučajeva slažu da u našem društvu postoji rodna diskriminacija ali da je ona uglavnom skrivena. Izvor ove neravnopravnosti leži u ekonomskoj zavisnosti žena i odsustvu inicijative žena u Srbiji pa je ključno obezbediti pre svega razvijanje:
- pravnog osnova rodne ravnopravnosti (što pre usvojiti Zakon o ravnopravnosti polova)
- ekonomski osnažiti žene kroz razne mere pozitivne afirmacije kao što su:
• Implementiranje kreditnih mehanizama za žene kao posebnu ciljnu grupu. Prilikom implementiranja ovih kredita država treba da bude osnovni garant za ovu kreditnu liniju.
• odobravanje grejs perioda od 3 godine, na kredite koje podižu žene za start up.
• bespovratni krediti za koje bi sredstva bila obezbeđena delom iz donacija stranih i domaćih investitora, a delom iz državnog budzeta.
• povezivanje otpremnina sa start-up kreditima. U proteklom periodu usled privrednih i ekonomskih promena veliki broj žena se odlučio da prihvati otpremninu i da napusti svoje radno mesto. Treba sistematski pružiti pomoć ženama kako bi najbolje iskoristile novčana sredstva koja su dobile. Preporuka ženama koje kreću u preduzetništvo je da se fokusiraju na sektor usluga koji ima rastući trend u svim privredama. Konkretan predlog je da naše specijalizovane institucije za izvoz i razvoj preduzetništva mogu da organizuju prezentacije kompnija koje imaju potrebu da outsourc-uju (angažuju po ugovoru) male firme za razne usluge koje su potrebne korporacijama.
- mera podrške u oblasti socijalne politike, rada i zapošljavanja kao što su:
• Klizno radno vreme
• Omogućavanje obavljanja posla od kuće
• Otvaranje obdaništa u okviru kompanije u kojoj je žena zaposlena
• Propisivanje kaznenih mera za eventualne nejednake novčane nadoknade za muškarce i žene na istim radnim mestima
• Uvođenje poreskih olakšica poslodavcima prilikom zapošljavanja žena
Ova istraživačka studija uključuje i komparativni deo sa kontrolnim grupama u kvantitativnom delu i na taj način predstavlja jedinstven i sveobuhvatan izvor informacija o položaju žena na tržištu rada iz ugla preduzetništva i samozapošljavanja.
|
|
|
|
|
